Život je lep

Lokalni voz se zaustavlja u nepropisano vreme, na nepropisanom mestu i putnici su primorani da provedu jedan dan u kafani uz prugu. To je prilika da se predstave različite ličnosti - svirači, salašari, namernici iz grada, intelektualci, hmeljari, u toj kafani prepunoj muzike, ispoljavaju svoju pravu prirodu. Kafana postaje svet, a savremena ljubavna priča pretvara se u parabolu o glavnim ljudskim težnjama.[1]